Реконструкција Банског двора

У току је реконструкција Банског двора. Пројекат реконструкције обухвата рестаурацију фасаде, скулптура, столарије, обнову улазних врата, поправак степеништа, рестаурација балкона, као и уградњу декоративне расвјете.

Од раније је у току и реконструкција крова.

Предвиђени завршетак је прољеће 2019. године, а извођач радова је фирма Кото из Београда. Вриједност радова је 2,5 милиона КМ, уз 514 000 КМ колико кошта поправка крова.

Више о Банском двору (извор: српска Википедија)

Када је формирана Врбаска бановина 1929. године и када је за првог бана постављен Светислав Тиса Милосављевић, осјећала се потреба за изградњом једног репрезентативног сједишта. Почетком 1931. године расписан је конкурс у београдској Политици и сарајевском Народном јединству, за израду идејних скица за Банску палату и Бански двор, а прву награду су добили архитекти из Београда Јованка Бончић Катеринић, Анђелија Павловић и Јован Ж. Ранковић. Потом је оглашена и офертна лицитација у Бањој Луци за зидарске и покривачке радове Банских двора у Бањој Луци и посао је уступљен предузимачу инг. Кости Шијачком из Београда. Пред младим архитектом Бранком Јовановићем био је озбиљан задатак да надгледа изградњу и уређење захтјевних екстеријера и ентеријера Двора и усагласи рад више позваних извођача радова, мајсторских радионица, умјетничких столара, вајара, ликорезаца, мајстора различитих струка и да инсистира на врхунској занатској спретности, отмјености облика и композиције. За умјетничко украшавање фасаде и унутрашњости двора био је задужен академик Ђорђе Јовановић. Радови на Банском двору почели су у марту 1931, док је свечано отварање здања било 8. новембра 1932. године. Бански двор је имао сале за сједнице, салоне за пријеме, вијећницу, стан бана са апартманом за високе госте, просторије централног гријања, кухиње, санитарије, гардеробе и друге просторије.

У нижим зонама објекта доминира ренесансни утицај и академски класицизам, а елементи средњовјековне архитектуре присутни су у вишим зонама. Значајно мјесто припада и фолклорним елементима Балканског полуострва.