О визији развоја Бањалуке 2030. г.

О визији развоја Бањалуке 2030. г.

Радна верзија документа Стратегија развоја Града Бањалука је објављена од стране Градске управе и може се скинути овдје. Похвално је што је овај документ подијељен још у фази израде, па се Бањалучани могу с њим на вријеме упознати, пратити његову финализацију и бити спремни за давање сугестија када дође вријеме за то.

Наиме, радна верзија визије развоја гласи:

Бања Лука – главни град, регионални центар, модеран, европски град.
Business-Friendly, Smart City, Green City.
Град са одрживим перспективним развојем, инфраструктурно и комунално повезан изнутра и извана, са богатим културним, спортским и туристичким садржајима, угодан за живот са здравом и заштићеном животном средином.

Одмах на прво читање је свеобухватна и опширна. Захтијева друго читање, па и треће. Уколико би вас неко замолио да му је поновите, тешко да бисте то успјели, а уколико би вас замолио да је препричате, вјероватно би прокоментарисали да ту има свега. На Урбаном кафеу, врло лијепом догађају организованом 28.2.2018. на Бањалучком сплаву, могло се чути да је визија слоган, што сигурно не може бити с овим нивоом детаљности и натрпаности.

Хајде да кренемо једно по једно.

Бања Лука – главни град, регионални центар, модеран, европски град.

Бањалуке је де факто главни град Републике Српске. Такође је регионални центар Бањалучке регије, Босанске Крајине, али и сјеверо-западне Босне и Херцеговине. Уколико ћемо се оријентисати да то буде и 2030. године, јер визија управо томе и служи – даје оријентацију – изгледа да нисмо претјерано амбициозни, штавише врло смо дефанзивно поставили визију.

Бањалука се даље дефинише као модеран и европски град. Модеран значи савремен, у духу са савременим укусом. Ради се о фрази која суштински не говори много о будућем правцу развоја. Бањалука се неће, сигурно, кретати ка томе да буде архаична или старомодна (посебно након Земљотреса).  Европски, било да се ради о културном или географском смислу, такође не говори много о будућем правцу развоја. Као град дубоко у Европи, са аутохтоним европским становништвом без обзира на етничку или вјерску припадност, наглашавање своје европске припадности нема превише смисла и неодољиво сугерише на постојање неке врсте комплекса мање вриједности.

Business-Friendly, Smart City, Green City.

Слиједи један ред визије на енглеском језику. Преведено на српски језик, овај ред гласи:

Град повољног пословног окружења. Паметни град. Зелени град.

Повољно пословно окружење је нешто што сваки град мора обезбиједити за своје привреднике, али и привреднике из других средине, уколико их жели привући себи. Бити град са повољним пословним окружењем укратко значи вршити континуирану анализу пословних субјеката који дјелују на простору Града и благовремено одговарати на њихове потребе. Бањалука је, уједно, и цертификована као град повољног пословног окружења (БФЦ цертификат), тако да је, формално, овај елемент визије испуњен. Бити паметан град значи прикупљати разне податке (на примјер о загађењу ваздуха!), користити их ради лакшег доношења одлука и дијелити их са заједницом. Бити зелени град значи одржавати своје зеленило, а у новим насељима садити ново. Све ове ствари имају своје мјесто у будућем развоју града, али је питање колико у визији има мјеста за њих, па још за све три. Наиме, прва и друга су неминовност, јер није опција имати неповољно пословно окружење и не прикупљати податке о саобраћају, загађењу и сл, а трећа је ствар избора. Управо та трећа чини идентитет Бањалуке, који је потребно заштитити, јер се сам од себе неће заштитити. Узмимо само примјер Алеје Центар и дијела града испод Старчевице – квартове који као да су залутали у Бањалуку. Дакле, ниједна од њих није спорна у будућем развоју и све су корисне, али сигурно да нису све три заслужиле да уђу у визију.

Град са одрживим перспективним развојем

Појам одрживог развоја значи направити компромис између економског, еколошког и друштвеног развоја. Тј. прилагодити економски развој тако да не угрожава ниједан од друга два, да би ресурси (ваздух, вода, шума…) били расположиви и будућим генерацијама. Појам перспективног, уз одрживи развој, на прву нема превише смисла, осим што лијепо изгледа (модерна формулација за модеран град).

инфраструктурно и комунално повезан изнутра и извана

Сваки је град инфраструктурно и комунално повезан, било да се то односи на појединачне његове дијелове међусобно, било да се ради о повезаности путем путне, водне, електричне итд. инфраструктуре.

Какво је стање те инфраструктуре је друга ствар. Живимо у граду у коме се дешавају гафови попут Зеленог моста, контејнера катастрофалног изгледа приличнијег Албанији 90-их година, клизишта у Шехеру које се не санира по неколико мјесеци, тротоара који у централној градској зони, усљед сталног прекопавања изгледају као да је ратно стање, огромне рупе у центру града, градских саобраћајница пуних ударних рупа, нових саобраћајница које се не пројектују у профилу 2х2 и сл. Визија се уопште не дотиче овог проблема и успијева да помене инфраструктурну и комуналну област, а да ништа конкретно не каже.

са богатим културним, спортским и туристичким садржајима

Фокус визије се додатно шири, на свеобухватан и неинспиративан начин.

угодан за живот

Често се знало чути како је Бањалука ни превелика ни премала, да је савршене величине за живот. Томе су погодовали одсуство саобраћајних гужви, градске алеје и паркови, бројни прилази Врбасу и ријечне плаже, чистоћа… Иако се констатација са почетка пасуса из оправданих разлога не чује често као раније, овај дио визије има више смисла од читавог остатка заједно.

са здравом и заштићеном животном средином

Већ смо рекли негдје у средини визије да је Бањалука град са одрживим “перспективним” развојем. Ова формулација у себи већ обухвата заштиту животне средине. Поновно наглашавање је сувишно и додатно дужи визију.

Дакле, ради се о једног преширокој и неинспиративној визији, чак досадној. Да нема назива града на самом почетку, можда и констатације да се ради о главном граду, тешко да би икога ова визија подсјетила на Бањалуку. Компаративне предности и идентитет града су се изгубили у маси фраза. Визија је покушала све обухватити и на крају се расплинила.

Како се вама чини визија и како ви видите Бањалуку 2030. године?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *