SWECO студија саобраћаја из 1971. (исјечак)
Бањалука је послије земљотреса, у оквиру Планерских савјета, добила Студију саобраћаја као донацију од Уједињених нација, коју је урадила позната консултантска кућа SWECO из Шведске и публиковала је у два извештаја – први 1971. године и други 1974. године.
Планирање комплетне петље на Западном транзиту је било у моди 70-тих година, и тада су се комплексније раскрснице на ободима градова скоро по правилу рјешавале на тај начин.
Планирана тунелска дионица у центру града јасно илуструје да ће се без радикалних грађевинских рјешења укрштање две јаке саобраћајнице у центру тешко квалитетно ријешити, а висококапацитетне саобраћајнице које опасују практично цијели центар града омогућавају одговарајући приступ централним градским садржајима. Концепт основне уличне мреже у Бањалуци је заснован управо на висококапацитетним саобраћајницама које опасују центар града и денивелисаним раскрсницама на најзначајнијим чвориштима.
Упоредна шема основне уличне мреже препоручене од консултативне групе и планирана мрежа дата у оквирима Урбанистичког плана, јасно илуструје да је кроз Урбанистички план модификован основни концепт мреже, и да је она планирана у знатно већем обиму. И док је код консултативне групе јасно указано на фазе изградње мреже, као и на централне дијелове мреже и проблеме које тако конципирана мрежа може да генерише, фазе и приоритети у изградњи су у Урбанистичком плану изостали, а током наредних 30 година велики дио планиране мреже је остао неизграђен, а постојећи дио мреже оптерећен са низом проблема који управо и прије свега произилазе из тако недовршеног стања. Иако је дошло до значајних промјена у глобалној концепцији развоја града, дијелови основног концепта мреже практично немају алтернативу, а изостанак процеса континуалног планирања довео је до угрожавања основних коридора који су штићени током дужег временског периода, што је један од задатака Урбанистичког плана.
