“Бањалука је одувијек била “рајска долина” са много зеленила, воде и воћа о чему свједоче многи путописци који су посјетили Бањалуку. Бањалука је и данас позната по великом броју зелених површина (паркова и алеја) због чега је називају град зеленила.”
Овако гласи уводни пасус текста под насловом “Град зеленила” на сајту Туристичке организације Бањалука.
Бањалука је заиста позната по алејама. Најзаслужнији за прве бањалучке алеје био је аустро-угарски генерал, барон Алфред дон Јелсен (1831-1913). Под његовим надзором је војска у периоду 1882-1885. уз главне улице засадила 17 km дрвореда са око 4 700 стабала.
Вијек и по након садње, Хенрик Ренер је у свом дјелу штампаном у Берлину 1896. године овако описао град: “Велике широке цесте, обрубљене липама, платанима и другим дрвећем, пресијецају парк, а уз њих иду пјешачки путеви с расцвјетаном живицом…”
Најпознатија, и она која се подразумијева када се каже Алеја, је алеја која пролази улицом Краља Петра I, а пружа се од Бојића хана до Хисета (Козарске улице). Познате су и Алеја заљубљених (ул. Јована Дучића), Алеја Св. Саве, као и друге. Међутим, Бањалука је 2001. године добила још једну алеју, Алеју центар.
Ново насеље, симбол нове Бањалуке, посматрајући регулациони план из 2002. године, могло би се рећи с правом је носило тај назив. Пуно зелених површина, дрвореда и украсног зеленила, добро се уклапало у слику Бањалуке као града зеленила, која је деценијама формирана.
Регулациони план Алеје центар из 2002:
Од почетка изградње насеља прошло је 14 година. Међутим, иако се стамбено-пословни објекти нижу и вежу један на други, од дрвореда ни трага ни гласа.
Регулацино план из 2002. је временом измијењен. Већ на први поглед видљиво је да је новим планом предвиђено мање зеленила. Зелене површине су постајале паркинзи или зграде, а дрвореди су нестајали.
Актуелни регулациони план:
Мало ко је могао да предвиди садашњу ситуацију. У 2015. години је велики дио насеља изграђен и усељен. У њему се већ читаву деценију одвијају разне људске приче. А од дрвореда, и даље, ни трага ни гласа…
Ево како данас изгледа ово, најнебањалучкије насеље у Бањалуци. Најнебањалучкије, под условом да су алеје и градско зеленило нешто што и даље треба чинити идентитет овог лијепог града.
Ако не треба, онда ништа.
Алеја центар
Да ли се све што људи граде
Претвара, нужно, у тамницу –
Јер, на шта друго личе зграде
Које се множе, док на лицу
Све рјеђе свјетлост поиграва?
Мјесто да расту, из сокова
Исконских, орах, храст и трава,
Као казамат нас окова
Оно што себи направисмо
У грчу да се сретне, срасте
С оним што јесмо то што нисмо –
Кроз зраке сунца, решеткасте.